Мијат се освећује за убијена друга 0001    Вино пије Мијо арамбаша 0002    Уврх Врана више Дувна равна 0003    А са својих триест добрих друга. 0004    На јелу се наслонио Мијо, 0005    Па је дружби Мијо наздравио: 0006    »Здрав’, дружино, мила браћо моја, 0007    Ни у моје, ни у ваше здравље, 0008    Већ у здравље нашега растанка. 0009    Лито прође, црна зима дође, 0010    Западоше кланци јадиковци, 0011    Престадоше бале и трговци, 0012    Вриме доде да се растајемо. 0013    Маријане, ајде у Приморје 0014    Своме побри Земљићу Стипану, 0015    А ти, Саво, у Посавје равно 0016    Свому побри Марић алај-бегу; 0017    И досад сте у њих зимовали. 0018    А ви, дружбо, Дувну наоколо, 0019    Сваки има пријатеља свога, 0020    Са мном сте их стекли до једнога. 0021    А ја иђем Дувну у Конгору 0022    К мому побри Копчић Жафер-бегу 0023    У тишини пити ладно вино. 0024    Већ вам вељу, моји соколови, 0025    Пијте вино, не опијајте се, 0026    Гди су бези, не укупљајте се, 0027    Прођите се младих дивојака, 0028    С дивојака увик буде кавге. 0029    А кад дође свети Јурјев данак, 0030    Сви ајдете Врану у планину, 0031    Ево амо под моју јелику! 0032    Свак нек носи по печена овна, 0033    А Маријан дви катуре вина!« 0034    Отолен се друштво растануло: 0035    Оде Сава у Посавје равно, 0036    Здраво дође кули Марићевој. 0037    Добро га је беже дочекао. 0038    Кад то види Сава од Посавја, 0039    Он распаса три ћемера блага: 0040    Један ћемер бегу даровао, 0041    Други даје младој беговици, 0042    А трећега виша о чивију, 0043    Нека њему буде за ашлука, 0044    За ашлука до Јурјева дана. 0045    Кад то види Марић алај-беже, 0046    Удри Сави ракију и вино: 0047    Леже Сава главом без узглавја. 0048    Кад то види Марић алај-беже, 0049    Он потеже ноже оковане, 0050    Закла Саву као јање мало, 0051    Па га баци у Саву на главу. 0052    Све то прође, Јурјев данак дође, 0053    Уранио арамбаша Мијо, 0054    Оде право у Врану планину. 0055    Сио Мијо под своју јелику, 0056    Ал ето ти остала дружина. 0057    Сваки носи по печена овна, 0058    Ал му нема два најбоља друга, 0059    Па он узе срчали-дурбина, 0060    Па погледа Дувну у ширину: 0061    Ето иде млади Маријане, 0062    И он гони дви катуре вина. 0063    Ту се друштво липо поздравило: 0064    Пили вино за недиљу дана, 0065    Онда вели арамбаша Мијо: 0066    »Еј, дружино, мила браћо моја! 0067    Нема мени друга најбољега, 0068    Најбољега, мени најдражега, 0069    По имену Сава од Посавја. 0070    Бог ће дати, да ће добро бити. 0071    Сви изнова пушке припуните, 0072    И припните на ноге опанке, 0073    Да иђемо Саву потражити.« 0074    Сва дружина тому кајел била, 0075    И одоше у равно Посавје. 0076    Здраво дошли кули Марићевој. 0077    Ал је њима добра срећа била, 0078    Од авлије врата отворена. 0079    Уђе Мијо у мермер-авлију, 0080    На авлији млада беговица. 0081    Кад угледа Томић Миховила, 0082    Бижи она уз високу кулу, 0083    За њом скочи арамбаша Мијо, 0084    Уфати је за бијелу руку, 0085    Па јој Мијо ричи бесидио: 0086    »Еј кумице, алај-беговице! 0087    Гди је теби Марић алај-беже?« 0088    Одговара млада беговица: 0089    »Отиша’ је беже у Крајину, 0090    У Крајину купит траварину.« 0091    Онда вели арамбаша Мијо: 0092    »А гди ми је Сава од Посавја?« 0093    Одговара млада беговица: 0094    »Нисам Саве чула, ни видила.« 0095    Мијо вади троструку канџију, 0096    Поче шибат младу беговицу, 0097    Куд је куца, тамо кожа пуца. 0098    А она му приче бесидити: 0099    »Не ударај, змију ударио! 0100    Дошао је Сава од Посавја, 0101    И донио три ћемера блага: 0102    Један ћемер бегу даровао, 0103    Други даде мени беговици, 0104    А трећега виша о чивију, 0105    Да он њему буде за ашлука. 0106    Кад то види Марић алај-беже, 0107    Удри Сави вино и ракију, 0108    Леже Сава главом без узглавја, 0109    Бег га коље као јање мало, 0110    Па га баци у Саву на главу. 0111    Савина се блага добавио 0112    И отиша у Срим у волове.« 0113    Кад то чуо арамбаша Мијо, 0114    Он закоље два бегова сина, 0115    А билу му кулу поробио, 0116    Поробио, па је запалио, 0117    Беговици очи извадио, 0118    Па одоше у Оздрен-планину, 0119    Да чекају Марић алај-бега. 0120    Чекали га за недиљу дана, 0121    Ал ни бега, ни од бега гласа. 0122    Процвилило друштво Мијатово: 0123    »Арамбаша, Томић Миховиле, 0124    Ми помрсмо од глада и жеђе, 0125    А нема ти Марић алај-бега. 0126    Да иђемо Дувну широкому!« 0127    Истом они тако бесидећи, 0128    Викну вила са Оздрен-планине: 0129    »Зло ти било, арамбаша Мијо! 0130    Не остављај кланца јадиковца, 0131    Ето иђе Марић алај-беже, 0132    Гони беже хиљаду волова, 0133    Дви хиљаде јарац’ и овнова. 0134    Прид њима је Иво калаузе, 0135    Немој убит Иве калауза, 0136    Турска га је сила натирала.« 0137    Уђе Мијо у своју бусију, 0138    Око њега остала дружина. 0139    Ал ето ти Марић алај-беже 0140    На ђогату ка’ на горској вили. 0141    Угледа га арамбаша Мијо 0142    По нишану свитла ђевердана; 0143    Својој пушци живу ватру даде: 0144    Паде Турчин у траву на главу. 0145    Утече му дебели ђогате, 0146    За њим пуче тридесет пушака. 0147    Оде ђого и однесе благо. 0148    Туте бегу главу одсикоше 0149    И от’раше хиљаду волова, 0150    Дви хиљаде јарац’ и овнова. 0151    Здраво дошли Дувну широкому, 0152    Те по Дувну воле продадоше, 0153    Свога Саву липу осветише.